Deeptech start up kompanije i rezultati EU programa podrške za Internet stvari (IoT)

Priredio:

Zoran Dimitrijević,

Kada se govori o deeptech start up kompanijama prvenstveno se misli na kompanije osnovane na rezultatima naučnih istraživanja , koje teže da svet učini boljim mestom i razvijaju tehnologiju koja uključuje veštačku inteligenciju, robotiku, virtuelnu i proširenu stvarnost i Internet stvari.

IoT (engleski, “internet of things“), ili “internet stvari“, opisuje tehnologiju povezivanja fizičkih uređaja, koji prikupljaju, dele i razmjenjuju podatke putem interneta. Na taj način komunicirati mogu stvari, uređaji i stvari/uređaji s ljudima, uz zajednički cilj olakšavanja i pojednostavnjivanja života ljudi.

Internet stvari (IoT)  postaje poprilično velik posao budućnosti, a kompanije u sve većem broju koriste ovu tehnologiju u svom poslovanju jer upravo IoT omogućuje integraciju velike količine uređaja koji imaju ugrađene senzore (elemente koji reaguju na određene merne jedinice, koje nakon toga daju određeni signal).

U elektro industriji u Evropi u 2015. godini bilo je u upotrebi oko 252 miliona jedinica pametnih uređaja, a predviđeno je da će do 2025. porasti na više od 300 miliona. No, nisu sve industrije razvijene jednako kao elektro industrija. U poljoprivredi je u 2015. bilo oko sedam miliona jedinica pametnih uređaja, a predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi oko 32 miliona.

IoT potrošnja u svetu, izvor «The European Large-Scale Pilots Programme Driving IoT Innovation at Scale in Europe, CREATE-IoT; AIOTI»

U maju 2015. godine Evropska unija je usvojila dokument «Strategija jedinstvenog digitalnog tržišta». Strategija jedinstvenog digitalnog tržišta uključuje elemente koji vode Evropu korak dalje u ubrzavanju razvoja IoT. Strategija posebno naglašava potrebu za izbegavanjem fragmentacije i podstiče interoperabilnosti kako bi IoT mogao da dostigne svoj potencijal.

Evropska komisija je u aprilu 2016. objavila svoj radni dokument  «Unapređenje Internet stvari». Ovaj dokument deo je inicijative „Digitalizacija evropske industrije“ i precizira IoT viziju EU koja se zasniva na tri stuba:

  • napredni ekosistem IoT;
  • IoT pristup usredsređen na ljude;
  • jedinstveno tržište za IoT.

Očekuje se da će ulaganje u IoT tehnologije posebno podstaći inovacije u sledećim oblastima:

  1. Pametne kuće
  2. Lično zdravlje i lične nosive stvari
  3. Pametna proizvodnja
  4. Pametna energija
  5. Pametni gradovi
  6. Automatizirana vožnja / pametna mobilnost
  7. Pametna poljoprivreda
  8. Kružna ekonomija
  9. Sistemi za posmatranje Zemlje i Okeana i buduća plava ekonomija

U okviru programa Horizon 2020, Evropska komisija je sufinansirala pet pilot projekata velikih razmjera Internet stvari (IoT). IoT evropski veliki pilot projekti, sa finansijskim doprinosom EU u iznosu od 100 miliona evra, započeli su u januaru 2017. i pokrivaju sledeća područja:

  • Pametna životna okruženja za dobro starenje
  • Pametna poljoprivreda i sigurnost hrane
  • Pametni ekosistem za lične nosive stvari
  • Referentne zone u gradovima EU
  • Autonomna vozila u povezanom okruženju

Koordinaciju ovih projekata podržavaju dva dodatna projekta, U4IoT i CREATE-IoT. Projekti uključuju više od 250 organizacija iz 19 evropskih zemalja i bave se stvaranjem prilika za preduzetnike širenjem trežišta lokalnih preduzeća na evropski nivo. Projekti podržavaju razvoj sigurnog i održivog evropskog IoT-a ekosistema.

Da bi podržala IoT istraživanje i inovacije, Evropa promoviše ideju o otvorenim i lako dostupnim IoT platformama. U toku 2016. godine pokrenuta je »IoT Evropska inicijativa za platformu (IoT-EPI)«. U srcu IoT-EPI je sedam (7) IoT projekata za istraživanje i inovacije koji se finansiraju iz programa Horizon 2020. Ovi projekti razvijaju inovativne tehnološke platforme i potiču usvajanje tehnologije kroz izgradnju zajednica, istovremeno stvarajući novi IoT ekosistem.

Od zemalja u okruženju Slovenija, Srbija i Hrvatska imaju po dve organizacije/institucije/firme u međunardodnim konozrcijumima koji razvijaju inovativne tehnološke platforme i potičuusvajanje tehnologije kroz izgradnju zajednice i biznisa, istovremeno stvarajući novi IoT ekosistem.

Iz Srbije to su IT firma DunavNET i firma Univerexport koji se učestvuju u kreiranju tehnologije Smart Tag (QR-kod), iz Hrvatske firma VIPNET i Univerzitet Zagreb, Fakultet elektrotehnike i računarstva koji rade na razvoju okvira interoperabilnosti na postojećim i budućim IoT platformama, dok iz Slovenije firma XLAB učestvuje u konzorcijumu kojim ima za cilj dizajniranje, implementaciju i eksperimentisanje otvorenog međuslojnog okvira i alata koji omogućuju dobrovoljnu interoperabilnost među heterogenim platformama IoT, dok firma Gorenje učestvuje u izgradnji platforme i ekosistema koji pruža „interoperabilnost kao uslugu“ za infrastrukturu na IoT.

Kada govorimo o SME Instrumentu koa mehanizmu podrške u okviru H2020 programa Izvršna Agencija za mala i srednja preduzeća (EASME) razvila je interaktivni alat koji generiše informacije o programima podrške iz EU-a.

Ako posmatramo zemlje u okruženju, što se tiče SME Instrumenta, Bosna i Hercegovina nema ni jednog korisnika, situacija je malo bolja u Hrvatskoj i Srbiju koje imaju po 6 korisnika ( uglavnom Faza 1). Slovenija sa 67  korisnika je apsolutni lider u regionu ali i na području EU imajući u vidu broj stanovnika.

Generalni podaci pokazuju da je bilo 5382 korisnika programa,  ukupan iznos dodeljenih sredstava malim i srednjim preduzećima je 2510,47M EUR.

Analizijarujući  po ključnoj reči IoT/ Internet of Things samo u oblasti ICT interaktivnu mapu Izvršne Agencija za mala i srednja preduzeća (EASME) možemo videti da je da je bilo 46 korisnika koji su povukli 25,29M EUR